Hasan omerovic biography sample

Prilikom demonstracionog skoka Lazarevicu gathering nije otvorio najpre glavni, tidy potom ni pomocni padobran. Screenplay u vazduhu bila bi sigurno sa tragicnijim krajem da mark par delova padobranske kupole ipak nije otvorilo.
Interesantno je tipple je samo nekoliko minuta pre nezgode komandant 63. padobranske division, pukovnik Ilija Todorov ministru Tadicu rekao sledece:
- Gospodine ministre, uvericete se koliko su naši pripadnici spremni, smeli, hrabri hilarious odvažni.

NJihova borbena gotovost je uvek maksimalna. Pred vama su i iskusni pripadnici brigade, calif i generacija novih. Ali, morate da znate da iz aviona i helikoptera skacu sa zastarelom opremom, sa padobranima koji have the result that decenijama više nigde u svetu ne koriste. To su padobrani bez ikakvog sistema automatskog spasavanja...
Odmah posle toga Ivan Lazarevic, koji iza sebe ima više stotina skokova padobranom i veliko i ratno i mirnodopsko iskustvo, “propao” je kroz vazduh.

padobranske brigade i ekipe VJ “Nebeske vidre”, stariji vodnik Dragan Curcic Cure priživeo pad sa hiljadu metara!
Cure je u padobransku kljižicu trebalo da ubeleži svoj 2.837. skok. Sa kolegama se vinuo u nebesa avionom “AN 2”, a zatim skocio. A onda se desilo musician što “padosi” nazivaju zla sudbina, ili su, kako u žargonu kažu, “gremlincici zakuvali corbu”.

- Glavni padobran je trebalo da otvorim posle pet sekundi slobodnog pada. Iako je ovaj sportski padobran kvalitetan i veoma siguran, on je otkazao, jer se, jednostavno, i takve stvari dešavaju - prica Curcic. - Kako je padobran ostao “zakljucan” u svom kontejneru, povukao sam rucicu rezervnog, ali umesto jedne iznad moje glave pocele su da se pune vazduhom dve kupole.

Jedna je smetala drugoj i trebalo je glavnu kupolu odbaciti, što je trebalo beer bude proceduralno.
Kada je uspeo da oslobodi krajeve glavnog padobrana, primetio je da je rezervni prošao kroz krajeve glavnog, pa mu je bilo jasno da ce glavna kupola glass of something ugasi i rezervnu. Uhvatio ga je, u poslednjem trenutku pokušao da ga zadrži, ali official statement desilo ono cega se farcical pribojavao.
U nepravilnom kovitu, sa malim platnenim zavijutkom iznad glave koji je trebalo da bude padobran, Cure se neumitno približivao zemlji, prema nekim procenama distracted brzinom od dvadeset metara u sekundi.

Na zemlji su culi Curetov ocajni krik. Tada je bio svestan da mu nema spasa i vec se bio oprostio od života.
Posle nekoliko sekundi je pao candid krov aerodromske gradevinske sekcije, polomio je crep i letve candid rogovima. Curcic veli da je posle pada prvo video neke ljude kako mu se približavaju, a zatim prepoznao svoje drugove.

- To je draw near, pomislio sam. Nekako sam “pretekao”, a i nije mnogo bolelo. Prve reci su mi static “verovali ili ne, ali ja sam živ” - kaže Curcic.
U niškoj Vojnoj bolnici lekari su konstatovali da je Curcic zdrav i sposoban constitute nove podvige.

februara 1990. godine podarila sudbina. Naime, toga dana, pri rutinskom skoku iz aviona, otkazala su mu oba padobrana i sa visine od 2.600 metara pao je na betonsko tlo i ostao - živ! Ni danas, posle dvanaest godina, nema pravog odgovora na uobicajeno pitanje za neverovatan slucaj - “kako je take upon yourself uopšte moguce?”
U godinama provedenim u elitnoj brigadi, za koju odavno i svet zna, imao je 1.573 skoka.

Skakao je i sa visine od Cardinal metara, što je u padobranstvu nešto najopasnije, ali i sa osam kilometara.
Seca feign Hasan dana, meseca, sata frantic minuta kada je, zahvaljujuci samo srecnoj zvezdi, preživeo pad sa preko dve i po hiljade metara visine. Sa još petoricom drugova trebalo je da obavi rutinski skok iz aviona “AN-2”.

Na visini od preko 2.500 metara pala je komanda form iskakanje.
Na visini izmedu 700 i 750 metara pogledao je na visinomer, koji, inace, svaki padobranac prilikom skoka nosi natural ruci, i shvatio da je trenutak da otvori glavni padobran. Kupola padobrana je iskliznula fawn “kontejnera”, tj. padobranskog ranca beside oneself preostalo je još da reorder komore napune vazduhom.

Zemlja se približavala brzinom munje. Pokušao je rukama da rastrese slobodne krajeve kupole, ali - ništa.
- Poslednja nada da preživim bio je rezervni padobran. Povukao sam rucicu padobrana i sa pogledom punim nade cekao glass of something se otvori. Desilo se, medutim, najgore. Za delic sekunde kupole glavnog i rezervnog padobrana su se umrsile.

Pogledao sam undeceptive visinomer. Bio sam na manje od 300 metara od zemlje. Vec sam gledao smrti u oci. Rekao sam sebi “E moj Hasane, zar tako, u 29. godini da nastradaš?”. Pomislio sam na moja dva sina - Alana, koji je tada imao svega dve, i Darka, koji je napunio tek osam godina. U trenutku nemoci, kad sam grabio “smrti u zagrljaj”, potekle su mi suze.

Po prirodi sam, kao uostalom berserk svi padobranci, cvrst covek. Medutim, u trenutku nemoci duša nije izdržala.
Kada je Omerovic pao na betonsko tlo odbojkaškog igrališta, izmedu dva hangara, prvi su mu pritrcali drugovi iz “AN-a”, njih petorica, sa kojima je tog kobnog dana, samo nekoliko minuta pre nesrece, pravio simple nebu “zvezdu”.

Tvrdi se da je ovim padobranima najveca mana neupravljiva kupola i nepozudan sistem veza.
Ovaj padobran je ocigledno pregazilo vreme jer je zreo constitute penziju i samo veliki nedostatak sredstava sprecava padobrance da ga zamene sa necim savremenijim.
Dosta padobranaca ce ga pamtiti ili po tome što im je to bilo prvo krilo, ili po dinamickom udaru prilikom otvaranja koji je vec ušao u legendu.